Tokom aprila 2021. godine na teritoriji Srbije zaključena su 14,302 kupoprodajna ugovora za nepokretnosti, što je značajno više u odnosu na isti period 2020. godine, objavio je u najnovijem izveštaju Republički geodetski zavod. Imajući u vidu da je u istom periodu prošle godine na snazi bilo vanredno stanje i ograničenje kretanja građana, podatak ne predstavlja neočekivanu novost na tržištu.
Međutim, veoma bitan podatak predstavlja to da ovogodišnji rast prometa nekretninama u Srbiji jeste značajno viši i u poređenju sa istim mesecom 2019. godine i taj rast iznosi 38.7%.
Veći broj zaključenih ugovora o kupoprodaji nekretnina zabeležen je u svim regionima Srbije. U Beogradu, taj rast u aprilu 2021. u odnosu na isti period 2019. iznosio je 29.6%, tačnije ukupno 3,634 ugovora razmenjeno je tokom aprila 2021. godine u prestonici u odnosu na 2,804 realizovanih u aprilu 2019.
U Vojvodini je skok bio još drastičniji u istom periodu i iznosi 40.2%, povećavajući osetno dinamiku tržišta nepokretnosti.
Gotovinski kupci i dalje u većini
Kada govorimo o načinu plaćanja prometovanih nepokretnosti u aprilu mesecu, Srbija i dalje predstavlja tržište u Evropi na kojem se većina transfera obavlja u gotovini. Naime, čak 84% realizovanih transfera razmenjeno je kroz „keš”, a ostalih 16% kroz kreditno finansiranje.
Iz kreditnih sredstava su se najčešće kupovali stanovi i taj procenat iznosi 37% svih transakcija ovim tipom nepokretnosti u aprilu mesecu na teritoriji Srbije.
Procenat kupljenih stanova putem kredita je veći ako se pojedinačno pogleda Beograd, gde od svih transakcija ovim tipom nekretnina u četvrtom mesecu 2021. godine, njih 40% jeste razmenjeno novcem dobijenim iz kreditnih sredstava.
Distorzija prodajne i tražene cene u Beogradu
Kada govorimo o vrstama finansiranja prilikom kupoprodaje u prestonici i dominaciji „keš” kupaca nepokretnosti, cenovni „balon” može da izgleda kao dodatno naduvan ako se pogledaju podaci oglašivača.
Tačnije, interesantno istraživanje je objavljeno krajem 2020. godine na portalu „4zida.rs” i govori o neusklađenosti prosečnih oglašenih prodajnih cena nepokretnosti i prosečnih realizovanih cena. Prema analizi pomenutog sajta, razlika u traženoj i prodajnoj ceni kvadrata u starogradnji u prestonici kreće se i do 30% ukupne cene na pojedinim lokacijama u Beogradu, poput Savskog venca.
Drugim rečima, to znači da se starogradnja na Savskom vencu u proseku prodaje za 760 evra nižu cenu po metru kvadratnom od one koja je prvobitno tražena u oglasu.
Kako se dodaje u istraživanju urađenom na 73,000 oglasa za prodaju nekretnina, na Vračaru i Starom gradu ta razlika se kreće do 11%, dok na Novom Beogradu iznosi 10%.
To znači da cena starogradnje prilikom kupoprodaje u proseku bude snižena za 230 evra na Vračaru i 270 evra na Starom gradu u odnosu na prosečnu traženu cenu iz oglasa, a na Novom Beogradu taj iznos jeste 197 evra.
Kvartalno stanje u vezi s ugovorima
Ukoliko analiziramo realizaciju transakcija nekretninama na nivou kvartala, očigledan je rast broja istih u odnosu na prvi kvartal 2020. godine.
Tokom prva tri meseca 2021. godine na području naše zemlje je prodato 41,456 nepokretnost, što je 9,113 ugovora više u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine ili povećanje od 39.5%.
Godišnji izveštaj u vezi sa prometom nekretninama i kretanjem cena u 2021. godini biće snažan signal investitorima za ulaganje ili štednju narednih godina, posebno imajući u vidu ovu godinu kao prvu u kojoj biznisi počinju vraćanje svojih dugova zabeleženih tokom pandemije izazvane koronavirusom.
Trenutno su na snazi rekordno niske kamatne stope i tržišne okolnosti u kojima je pet banaka u Srbiji usvojilo preporuku Narodne banke Srbije iz 2020. godine da se učešće u stambenim kreditima sa 20% smanji na 10%, govore podaci centralne banke.
Ipak, kretanje tržišta zavisiće i od drugih faktora poput inflacije, kretanja kamatnih stopa i opšteg stanja ekonomije, tj. građevinske industrije.
Rast cene građevinskih materijala, niske kamatne stope i smanjeno učešće za kupovinu stambenih objekata doprineli su dodatno rastu cena nepokretnosti u periodu tokom pandemije, ali realne tržišne okolnosti osetićemo narednih godina kada se „podvuče crta”, figurativno rečeno.
Kako govore podaci Evropske unije, ekonomija zajednice dostići će nivo pre pandemije do kraja 2022. godine i to rastom od 4.3% u 2021. godini i povećanjem od 4.4% sledeće godine. Pomenuti razvoj i kretanje nivoa (ne)zaposlenosti odrediće u velikoj meri i rast cena nepokretnosti, kako rezidencijalnih, tako i komercijalnih.
Kroz naš program, mi vam možemo pomoći prilikom donošenja važnih investicionih odluka. Ukoliko ste zainteresovani za saradnju, putem ovog linka možete pogledati naš investicioni program i zakazati besplatan sastanak.
_____________________________
Ovo nije zvanična ponuda i ponude će biti kreirane isključivo u skladu sa profesionalnim standardima firme i važećim zakonima Republike Srbije. Informacije na sajtu sadrže podatke koji se odnose na buduća dešavanja na tržištu, uključujući rizike i nepredvidivosti koje ih prate. Prethodna tržišna kretanja nisu garancija budućih rezultata. Podaci predstavljeni na ovoj stranici služe samo u informativne svrhe i ne treba ih tretirati ni u kom slučaju kao savet za prodaju ili kupovinu. Trebalo bi da uradite svoje vlastito istraživanje pre donošenja investicionone odluke. Mi ne garantujemo da su navedeni podaci predstavljeni bez grešaka ili pogrešnih podataka iz dostupnih materijala, kao ni to da su preneseni uživo sa tržišta. Investicije podrazumevaju rizik, uključujući mogućnost za gubitak celog ili delimično uloženog kapitala, kao i određenu dozu izlaganja stresu. Svi rizici, gubici i troškovi u vezi sa investicijama, uključujući i i gubitak cele glavnice, u potpunosti su na Vama i Vaša su odgovornost.